Napuštanje i zanemarivanje Kur’ana

Foto: Ilustracija / pixabay.com

Sa slabljenjem Ummeta u zadnjim vijekovima opao je interes za Kur’anom, pa se većina muslimana ograničila samo na čitanje i učenje Kur’ana napamet (hifz) bez razumjevanja i razmišljanja o njemu, a jedna od posljedica takvog pristupa je ostavljanje rada po Kur’anu ili propusti u radu po njemu.

Napuštanje promišljanja Kur’ana, razumijevanja i shvaćanja određenih kur’anskih značenja

Allah, dž.š., kaže:

أَفَلَا يَتَدَبَّرُونَ الْقُرْآنَ أَمْ عَلَى قُلُوبٍ أَقْفَالُهَا

“Kako oni ne razmisle o Kur’anu, ili su im na srcima katanci!”1Muhammed, 24.

أَفَلَا يَتَدَبَّرُونَ الْقُرْآنَ وَلَوْ كَانَ مِنْ عِنْدِ غَيْرِ اللَّهِ لَوَجَدُوا فِيهِ اخْتِلَافًا كَثِيرًا

“A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? Da je on od nekog drugog, a ne od Allaha, sigurno bi u njemu našli mnoge protivrječnosti.”2En-Nisa’, 82.

Ibn Kesir tumačeći ovaj ajet kaže: “U ovom ajetu Allah, dž.š., naređuje svojim robovima da razmišljaju o Kur’anu i da razumijevaju njegove riječi, ajete, a zabranjuje im suprotno, a ova naredba je vadžib.“

Pojam „razmišljanje“ (التدبر) Ibn Qajjim tumači na slijedeći način: „Tedebur je duboko razmišljanje srcem o značenju Kur’ana i koncentrisanje misli na razmišljanje i njegovo shvatanje.“ Kaže se da ovo znači: „Obuhvatno i široko razmišljanje kako bi se shvatilo značenje i cilj govora.’“

On je također kazao i ovo: „Allah, dž.š., je ukorio one koji iskrivljavaju Njegovu Knjigu i one nepismene koji znaju samo iščitavati Kur’an.“

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: مَا اجْتَمَعَ قَوْمٌ فِي بَيْتٍ مِنْ بُيُوتِ اللَّهِ تَعَالَى يَتْلُونَ كِتَابَ اللَّهِ وَيَتَدَارَسُونَهُ بَيْنَهُمْ إِلَّا نَزَلَتْ عَلَيْهِمْ السَّكِينَةُ وَغَشِيَتْهُمْ الرَّحْمَةُ وَحَفَّتْهُمْ الْمَلَائِكَةُ وَذَكَرَهُمْ اللَّهُ فِيمَنْ عِنْدَهُ

Od Ebu Hurejre, r.a., se prenosi da je Allahov Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: „Neće se sastati skupina ljudi u nekoj od Božijih kuća čitajući i izučavajući Kur’an, a da ih Allah, dž.š., neće obasuti spokojstvom, prekriti svojom milošću, okružit će ih meleki i Allah, dž.š., će ih spomenuti kod onih koji su kod Njega.“ (Ebu Davud)

Kao što vidimo, čitanje popraćeno izučavanjem i razmišljanjem zaslužuje spokojstvo, milost i spomen od Allaha, dž.š. Naša stvarnost je praktikovanje samo jednog dijela hadisa, a to je čitanje Kur’ana, a što se tiče izučavanja i razmišljanja to po mišljenju nekih samo usporava hifz i umanjuje broj proučenih harfova, pa je stoga nepotrebno.

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: لَمْ يَفْقَهْ مَنْ قَرَأَ الْقُرْآنَ فِي أَقَلَّ مِنْ ثَلَاثٍ

Od Abdullaha ibn ‘Amra se prenosi da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: „Nije shvatio onaj koji prouči Kur’an za manje od tri dana.“3Et-Tirmizi

Rekao je Ibn Omer, r.a.: „’Učio je Omer ibn Hatab dvanaest godina suru El-Bekare, a kada je završio zaklao je kurban.“

Ovo dugo učenje nije nesposobnost Omera, r.a., niti ne učenje Kur’ana, pa šta je preostalo osim da je razmišljao o onome šta je učio.

Ibn Omer je također rekao: „Bilo je ashaba koji nisu znali napamet osim jedne ili par sura, ali im je bio olakšan rad po Kur’anu. Zaista će zadnje generacije ovoga ummeta učiti Kur’an, učit će ga i djeca i slijepi, ali neće raditi po njemu.“

Nešto slično ovome rekao je i Ibn Mes’ud: ”Nama je teško učiti Kur’an napamet, a lahko nam je raditi po njemu, a onima koji dolaze poslije nas bit će im olakšano učenje napamet, a otežan rad po Kur’anu.”

Hasan el-Basri je rekao: „Ovaj Kur’an svi čitaju od robova do djece, ali ne znaju njegovo značenje, onaj ko razmišlja o njegovim ajetima, on i radi po njima. A oni koji samo uče njegove harfove napamet, a prelaze njegove granice kažu: ‘Naučio sam čitav Kur’an napamet, nisam propustio ni jednu riječ u njemu.’ Tako mi Allaha, propustio ga je čitavog, ne vidi mu se ni na ponašanju, ni na djelima, pa kažu: ‘Učimo sure u sebi.’ Tako mi Allaha oni je ne uče, niti su od uleme (učenjaka), niti od pobožnjaka, pa kada se na ovaj način učio Kur’an? Allah, dž.š., smanjio njihov broj u narodu!“

Nije dovoljno samo čitati Kur’an, težiti da se što više prouči i dođe do kraja određenog dijela ili sure. Svakome je pružena prilika, onoliko koliko je spreman i koliko je truda uložio i srce čistim i ‘prisutnim’ učinio, razumjeti određena kur’anska značenja. Moguće je da nekom Božijem robu budu otkrivena značenja koja su drugima nedokučiva. Zar o tome ne svjedoče brojna tefsirska djela koja su i danas predmet proučavanja i izučavanja?! Ovo će postići samo oni koji svoga Gospodara uvijek imaju na umu.

Allah, dž.š., kaže:

وَاتَّقُوا اللَّهَ وَيُعَلِّمُكُمُ اللَّهُ وَاللَّهُ بِكُلِّ شَيْءٍ عَلِيمٌ

“I bojte se Allaha – Allah vas uči, i Allah sve zna.”4El-Beqare, 282.


Bilješke   [ + ]

1. Muhammed, 24.
2. En-Nisa’, 82.
3. Et-Tirmizi
4. El-Beqare, 282.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Zatvori

Newsletter

Najnovije

Urednik

Mensur Kerla

Nastavnik Tefsīra i Povijesti islama u JU Gazi Husrev-begovoj medresi u Sarajevu | MA Tefsīra